 | SKAUTIZAM U ZAJEÈARU IZ IZVEŠTAJA ZA ŠKOLSKU 1937/38. GODINU DRŽAVNE REALNE GIMNAZIJE U ZAJEÈARU Steg izvidnika i planinki Nadzorni nastavnik: Buliæ Frano, suplent Steg se nalazi u 11-toj godini opstanka. Radio je na morlanom vaspitanju svojih èlanova, jaèanju etièke svesti, negovanju opšte èoveèanske ljubavi i solidarnosti, kao i na telesnom vaspitanju svojih èlanova. Steg je primao u svoju sredinu samo one uèenike-ce koji su se obavezali na izvršenje velikih skautskih zahteva: U društvenom pogledu, na meðusobno poštovanje i potpomaganje, duševnu i telesnu èistotu, apsolutnu apstinenciju od svih društvenih poroka, pušenja i dr. U ovoj školskoj godini Steg je imao: 4 èete izvidnika od po 30 èlanova 1 kolo planinki od 21 èlanice 1 jato poletaraca od 40 èlanova svega 181 èlan Steg je ove godine pokazao veæu aktivnost nego ranijih godina. U projektu je jedan logor koji bi se održao na Zlatiboru. Stegovoða je bio Miodrag Dikoviæ, uèenik šestog razreda gimnazije. Dana 13. novembra 1955. godine u sali bioskopa ,, Istra,, održana je osnivaèka skupština Izvidnika i planinki. A KAKO JE SVE POÈELO... Iz saèuvane arhive izdvajamo prvi pisani dokument o poèetku rada Izviðaèa u Zajeèaru, pismo Inicijativnog odbora za osnivanje organizacije, Narodnom odboru opštine Zajeèar – Savetu za prosvetu i kulturu 1955. godine. Inicijativni odbor su saèinjavali: 1.Dušan D... , direktor 2. Miloš Nikoliæ, uèenik VIII razreda Gimnazije Zajeèar 3. Nada Radoševiæ, uèenica VIII razreda Gimnazije Zajeèar 4. Miodrag Canoviæ, nastavnik Pripreme za osnivanje Izviðaèkog odreda u Zajeèaru poèele su u leto 1953. godine. Manja grupa entuzijasta, medju kojima su Persida Nikoliæ, Žika i Duško Tomiæ, Nadežda Radoševiæ, Miloš Nikolic i drugi, odlazi na taborovanje sa negotinskim izviðaèima odreda "Mile Radosavljeviæ Piki". Tabor se održao u Štubièkom gaju u leto 1955.godine, gde su uèesnici tabora završili program I i II zvezde. Posle tabora Persida i Milos pohaðaju "Šumsku školu" u Žirovnici, završavaju program III zvezde i sa negotinskim izviðaèima uèestvuju na I smotri SIS-a u Sremskoj Mitrovici, septembra 1955. Dobro potkovani znanjem, pokrenuli su kurs za vodnike u Zajeèaru - septembra iste godine. Upisali su uèenike gimnazije, ekonomske i osnovne škole i izabrali vodnike. Posle tri i po meseca formirane su èete izviðaèa i škola planinki, sa vodovima. Time su se stvorili uslovi za osnivanje odreda. Osnivaèka skupština odreda održana je decembra 1955.god. u sali tadašnjeg bioskopa " ISTRA", gde odred dobija ime, shodno vremenu u kome nastaje, narodnog heroja Đorða Simeonoviæa.Nakon osnivaèke skupštine, Decembra 1955.god. odred je krenuo sa radom. Na èelu organizacije, kao starešine bili su Èedomir Milosavljeviæ i Živojin Vasilijiæ, a naèelnici Miloš Nikoliæ i Nadežda Radoševiæ. posle osnivaèke skupštine sreðuju se vodovi i èete, sastanci se redovno održavaju. Interesovanje mladih za organizaciju raste velikom brzinom. U to vreme taborovalo se na Rtnju, Tari, Prespi, odrzana je 2. Smotra SIJ na Palama, Marš na Kadinjaci, i dr.Veæ 1964.god. kada je starešina postao Èedomir Milosavljeviæ, èeta „Medicionar “ proglašena je partizanskom. Prvo taborovanje na Rtnju dugo je pamtila prva generacija zajecarskih izviðaèa, a stizale su nove akcije, dogaðaji i izviðaèi. Sedamdesetih godina odred uspešno vodi Andreja Miliæ-Andra, gde odred dobija Septembarsku nagradu „Osloboðenje grada Zajeèara, Plakatu Bratstva i jedinstva, kao i Povelju SIS i Spomen diplomu SIJ povodom 15 godina uspešnog postojanja i rada. Organizuju se šumske škole, gde se osposobljavaju novi kadrovi, bivaci, marševi, orijentaciona takmièenja. Odred je izmedju 1971. i 1975.god. dobio veliki broj èlanova, ali su se javljale i teškoæe u organizaciji sa gašenjem klasiènih srednjih škola. Broj èlanova dosegao je i do 600, ali sa postojecim kadrom i bez izgraðenog vodnog sistema odred nije mogao najefikasnije da kontroliše rad u èetama koje su brojale i više od 100 èlanova. Najveæi uspeh tada su imale èete "Galeb" i " Ivo Lola Ribar". Period od 1975. do 1980. god. bio je izuzetno plodan. Odred je , po treæi put, postao "Partizanski", i dobio zlatnu plaketu Sekretarijata za narodnu odbranu Skupštine opštine Zajeèar. Za dugogodišnji izuzetno plodanrad u izviðaèkoj organizaciji zaslužan je i tadašnji starešina Andreja Milic- Andra, koji je dobio dva posebno vredna priznanja : odlikovanje predsednika Republike " Orden rada sa srebrnim vencem" i odlikovanje Saveza izviðaèa Srbije - " Srebrni javorov list sa zracima". Uèešæem ekipa na brojnim takmièenjima širom Jugoslavije, pored osvojenih medalja i pehara uèvršæeno je prijateljstvo sa odredima iz drugih gradova i republika, pa je od 1977.god. naš odred poèeo da organizuje Izvaðaèki višeboj " PRIRODE SMO MI SINOVI “- koji se do današnjih dana svake godine, redovno odrzava. Osamdesete su bile veoma plodonosne za dalji rad odreda " Đorðe Simeonovic". Poæetkom osamdesetih stasala je generacija, koja je u tom periodu razvila jedan sasvim nov pristup izviðaštvu i koja je pronela slavu odreda širom tadašnje zemlje. Za taj period možemo slobodno reæi da je to bilo vreme primene" izviðaštva u praksi". Na èelu èeta nalazili su se tadašnji srednjoškolci, koji su izuzetno bili potkovani znanjem i koji su imali odlièan oseæaj za rad sa osnovnoškolskom omladinom. Tada je krenuo planski rad odreda. Sastanci su se održavali jednom nedeljno, a vikendom su organizovane odredske akcije. Na sastancima su mladi izviðaci obraðivali teorijski deo programa izviðaštva, dok se na akcijama radilo na praktiènoj primeni tog znanja. Takav rad davao je dore rezultate, sto se vidi po tadašnjim podacima, gde su èete brojale po stotinu i više aktivnih èlanova. U isto vreme tadašnji " Galebovci" su ostvarivali vrlo dobre rezultate na orijentacionim takmièenjima i bili meðu najboljima u tadašnjoj Jugoslaviji. Izvidjaèi ovog vremena rado se seæaju tadašnjeg naèelnika Radeta Mirèiæa Mirèe. Predhodna generacija ( Geci, Kune, Smièko...) ostavila je i stvorila kvalitetan kadar koji je nastavio njihov rad. Oslanjajuæi se na predhodna iskustva i razvijajuæi svoj metod rada pod struènim okom Radeta, odred je tada imao najveæi broj èlanova sa kojima se kvalitetno radilo. Jata su brojala do 150 èlanova, a ispunjen je i veèiti san izviðaèa, rad po vodnom sistemu, gde se vrlo kvalitetno savlaðivao izviðaèki program. Tada je bilo vrlo teško dobijati zvezde i osvajati veštarstva i to su zaista mogli samo oni najbolji. Najveci uspeh imao je vod planinki " VIDRA", koje su 1985. godine osvojile I mesto RIPV-u u Valjevu. Godine 1983. je izgraðen Dom izvidjaca na Kraljevici, i tako smo trajno rešili pitanje prostorija. Predrag Niciæ-Nica koji je funkciju staresine obavljao od 1990-2000.god., najzaslužniji je što je odred, u ti ’’ratnim vremenima’’ ne samo opstao (jer su se drugi gasili) veæ je izrastao u jedan od najjaèih u Srbiji i Crnoj Gori. Njegovi saradnici bili su Igor Ivkoviæ, Nenad Milutinoviæ, Ivan Ignjatoviæ, Nenad Stošiæ i Dejan Gašiæ. U ovom periodu razvijena je izuzetna saradja sa bratskim odredima „Vožd Karaðorðe“ iz Niša i „Orjen“ iz Herceg Novog, èiji su èlanovi bili i više nego dobri domaæini na „Voždovim danima“, odnosno „Danima mimoze“. Redovno su dolazili i još uvek dolaze, na naše Noæno orijentaciono takmièenje “Prirode smo mi sinovi“. U tom periodu naš odred je odlikovan mnogim priznanjima kao sto su "Zlatni izviðaèki znak", "Odred Orlova", "Plaketa izviðaèke zastave"...Takodje, ekipe našeg odreda u to vreme osvajaju veliki broj prvih mesta na raznim takmièenjima sirom zemlje... U periodu od 2000. do 2003. godine na mesto staresine odreda dolazi nekadašnji dugogodišnji izviðaè Dragan Petroviæ Truæa. Njegovi saradnici u to vreme bili su Milutinoviæ Miloš, Milanoviæ Igor, Mijoviæ Miloš i Gramiæ Stefan. U tom periodu uspeva se da se održi èlanstvo na zavidnom nivou. Medjutim, zbog velike rupe u generaciji, odred odlaskom tada svršenih srednjoškolaca na studije gubi veliki broj školovanih kadrova i voða. Iz tog raloga, u saradnji sa instruktorima Igorom Ivkoviæem, Ivanom Ignjatoviæem, Ivanom Stefanoviæem, Ivanom Andrejeviæem, Gavriæ Sašom, Gavriæ Nenadom, Nenadom Stojanoviæem, Nenadom Milutinoviæem i Dušanom Nestoroviæem, odred organizuje Republièku izviðaèku školu na planini Stol kod Bora zajedno sa izviðaèima odreda "France Prešern" iz Beograda, koji tada sveèanim èinom bratimljenja postaje naš bratski odred. Poèetkom 2003. godine na mesto starešine odreda vraæa se Predrag Niciæ Nica, a na mesto naèelnika odreda dolazi Nina Nikoliæ - unuka jednog od osnivaèa odreda Miloša Nikoliæa. Po sedam naših izviðaèa i brðana su uèestvovali na Meðunarodnoj školi za voðe i naèelnike na Boraèkom jezeru, kraj Konjica u Bosni i Hercegovini. Domaæin je bio naš bratski odred „Igman 92“ iz Hrasnice kraj Ilidze. Za vreme zimskog raspusta organizovali smo zimsku izviðacku školu u Pionirskom domu”Miodrag Sibinoviæ” na Rtnju, gde je uèešæe uzelo 25 naših èlanova. Za sve uèesnike zimovanja bila je organizovana škola skijanja pod rukovodstvom instruktora skijanja Slobodana. Pored aktivnosti na snegu, obradili smo program za I i II izviðacku zvezdu, kao i veštine vezane za zimske uslove boravka u prirodi. Poletarci i pèelice uzeli su aktivno ucešæe u KZP-u, koji smo realizovali sa izviðaèima odreda ’’ARTEM’’ iz Kragujevca. Nakon zimovanja osposobljeni kadrovi su sa prvim proleænim danima poèeli da realizuju program kroz sastanke jata i èeta, izlete i šetnje, razne èajanke, kao i druženja u Domu izviðaèa. Od 8-19. Jula 100 naših èlanova je taborovalo u Meljinama. Pored aktivnosti na vodi realizovali smo i program nekoliko veštarstva i veština, kao i sportske susrete sa izviðaèima iz Bora i Beograda. Krajem Jula skauti iz Francuske zajedno sa izviðaèima našeg bratskog odreda ’’Vožd Karadjordje’’ su kroz celodnevno druženje sa našim èlanovima obišli: lokalitet ’’Felix Romulijana’’, Narodni muzej, Radul-begov konak, i naš Dom izvidjaèa. Od 30-og Jula do 18-og Avgusta naša naèelnica Nikoliæ Nina, otac Igor Ivkoviæ, Biljana Ivkoviæ i Dragana Boškoviæ ucestvovali su na Evropskoj smotri skauta ’’EUROJAM-u’’održanoj u okolini Londona. Od 16- 19. Avgusta organizovali smo NOT gde je uèestvovalo desetak ekipa. Zapaženu ulogu imala je naša prištabska jedinica koja je sa brðanima i štabom akcije uspešno organizovala akciju. Ista ekipa je po završetku NOT-a nastavila aktivnosti na realizaciji zajeèarske GITARIJADE. Sa poèetkom školske godine poèeli smo sa aktivnostima na omasovljenju èlanstva. Uèestali izleti, zanimljive šetnje i raznovrsne akcije doprinele su poveæanju našeg èlanstva. Od 9-11 Septembra 12 nasih izviðaèa uèestvovalo je na XIX izviðackim igrama u Lazarevcu. Naša mlaða ekipa zauzela je treæe a starija peto mesto. Prvog vikenda u Oktobru održan je jesenji Ilegalac uz uèešæe 16 ekipa u kategoriji poletaraca, mlaðih izviðaca i izviðaèa. Od 14-16. Oktobra na akciji našeg bratskog odreda ’’VOŽDOVI DANI’’ takmièili smo se sa mešovitom ekipom i zauzeli sedmo mesto u konkurenciji preko dvadeset ekipa. Sa prvim decembarskim danima naše akcije su se odvijale uglavnom u Domu izviðaèa kroz èajanke, maskembal, žurke. U Novogodišnjoj noæi na Trgu oslobodjenja dvadesetak brðana je Novu godinu doèekalo radno na izviðaèkom štandu gde je podeljeno pet hiljada sendvièa i dosta piæa. Za Badnje veèe grupa starijih izviðaèa pripremila je vatru na Trgu osloboðenja na kojoj je zapaljen Badnjak, a brðani su radili na nekoliko štanda. Proslavu Srpske nove godine brðani su takoðe na Trgu osloboðenja na svom štandu proveli radno. Krajem Februara 15 naših èlanova uèestvovalo je na Meðunarodnom susretu skauta ’’Dani mimoze’’u Herceg novom. Organizovanjem otvorenih letovanja na Sovincu, Stolu i u Meljinama privuèen je veæi broj nove dece, posebno iz osnovnih škola pa su održane šumske skole u Zajeèaru i na Sovincu. Poèetkom 2008. godine nas odred dobija nagradu "Povelju grada Zajeèara" i dobija organizaciju " XXIII Izviðaèkih igara Srbije". Takoðe, naši izvidjaèi redovno uèestvuju u humanitarnim akcijama "Crvenog krsta", dobrovoljnog davanja krvi, "Jazas-a", itd.....
Moderator: Moderators
| 0 | 0 | |
